Објављено: 12. јануара 2025. / Ажурирано: 12. јануара 2025. – Аутор: Konrad Wolfenstein
Утицај doomscrolling-а на друштвене мреже: Добро или лоше за маркетинг и оглашавање? – Слика: Xpert.Digital
Мрачна привлачност думскролинга: ефекти, узроци и стратегије суочавања
Између психе и маркетинга: Скривене последице doomscrolling-а
Феномен „doomscrolling-а“ – компулзивне и прекомерне конзумације негативних вести у бескрајној петљи – добио је на алармантној важности последњих година, посебно због свеприсутне доступности информација путем друштвених медија и онлајн новинских портала. Он описује понашање у којем људи, често против своје боље процене, све више бивају захваћени вртлогом негативних наслова, узнемирујућих коментара и алармантних догађаја. Питање да ли овај феномен има позитивне или негативне ефекте на области као што су маркетинг и оглашавање је сложено и захтева нијансирану анализу. Да би се разумео његов обим и потенцијална решења, кључно је испитати вишеструки утицај doomscrolling-а на психу, тело и, на крају крајева, понашање потрошача.
Дубоки ефекти скроловања по пропасти
Неумољива баража негативних вести оставља јасан траг на ментално здравље потрошача. „Doomscrolling“ често доводи до повећаног нивоа стреса и појачане анксиозности. Стална изложеност претњама, кризама и неправдама ствара осећај немоћи и губитка контроле. То се може манифестовати као унутрашњи немир, нервоза и повећана раздражљивост. Штавише, стручњаци примећују да многи људи који се баве „doomscrolling“-ом доживљавају депресивне симптоме и осећај безнађа. Стална изложеност патњи и негативним будућим изгледима може трајно оштетити способност сагледавања позитивних аспеката живота и довести до песимистичког погледа на свет.
Поремећаји спавања и повезана исцрпљеност, често повезани са прекомерном конзумацијом вести, не треба потцењивати. Мозак се бори да се смири након интензивног излагања стресном садржају. То може довести до потешкоћа са заспивањем, немирног сна или прераног буђења, што заузврат негативно утиче на перформансе и опште благостање. На крају крајева, „doomscrolling“ доводи до смањеног благостања и негативног расположења. Уживање у свакодневним активностима се смањује, а може доћи до општег недостатка мотивације и социјалног повлачења.
Међутим, ефекти нису ограничени само на психолошки ниво. Тело такође реагује на стални стрес изазван „doomscrolling“-ом. То доводи до повећаног ослобађања хормона стреса као што је кортизол. Ово стање, које је првобитно служило важној функцији преживљавања у опасним ситуацијама, хронично се активира сталном конзумацијом негативних вести. Дугорочно гледано, ово може довести до ослабљеног имуног система, кардиоваскуларних проблема и других здравствених проблема. Штавише, стално излагање потенцијалним опасностима активира такозвану реакцију „бори се или бежи“ у мозгу. Иако је претња обично виртуелна, тело се несвесно припрема за стварну опасност, што може довести до напетости, убрзаног откуцаја срца и убрзаног дисања.
У вези са овим:
Doomscrolling и његов амбивалентни утицај на маркетинг и оглашавање
Утицај „doomscrolling“-а на маркетинг и оглашавање је вишеструк, представљајући и могућности и ризике. С једне стране, склоност људи да се интензивно баве негативним вестима може бити корисна за оглашиваче. Може се приметити да негативне вести имају тенденцију да генеришу више пажње него позитивне вести. То може бити због еволутивног механизма који нас чини посебно осетљивим на потенцијалне претње. У свету засићеном информацијама, ова тенденција може довести до веће видљивости огласа постављених уз контроверзне или пажљиве вести.
Још једна потенцијална предност за оглашиваче је дуже време које корисници проводе на одговарајућим платформама. Они који се баве „doom scrolling“-ом често проводе сате бескрајно листајући вести и друштвене мреже. Овај продужени распон пажње нуди више могућности за пласман огласа и самим тим потенцијално већи досег.
С друге стране, повезивање реклама са негативним садржајем такође представља значајне недостатке за оглашиваче. Постављање реклама директно поред узнемирујућих или чак трауматичних вести може довести до негативних асоцијација са брендом. Потрошачи могу да доживе рекламу као неприкладну или чак неукусну, што може да оштети имиџ бренда. У екстремним случајевима, ово може чак довести до губитка поверења и одбацивања рекламираних производа или услуга.
Штавише, механизми „domscrolling“-а изазивају етичке недоумице. Намерно искоришћавање страхова и негативних емоција у маркетиншке сврхе може се доживети као манипулативно и неетично. Поставља се питање да ли је морално оправдано профитирати од несигурности и патње људи. Такве праксе могу, на дужи рок, поткопати поверење у рекламну индустрију и довести до критичнијег става потрошача према маркетиншким порукама.
Стратегије за сузбијање „doom scrolling“-а: Пут ка здравијој конзумацији медија
С обзиром на далекосежне негативне последице „doomscrolling-а“, кључно је развити стратегије за избегавање овог понашања и промовисање здравије конзумације медија. Једна ефикасна мера је ограничавање времена проведеног у читању вести. Постављањем фиксног времена за читање вести и доследним придржавањем истих, можете спречити да скроловање постане неконтролисана и дуготрајна навика. Препоручљиво је свесно правити паузе и тражити алтернативне активности.
Још један важан корак је свестан избор извора вести. Препоручљиво је фокусирати се на поуздане и угледне медије и избегавати бескрајно листање друштвених мрежа, којима често доминирају сензационалистички наслови и непроверене информације. Критичко преиспитивање извора и представљених информација је неопходно.
Да би се супротставили силазној спирали, може бити корисно активно тражити позитивне или конструктивне вести. Бројне иницијативе и медији фокусирају се на новинарство оријентисано на решења и позитиван развој догађаја. Свесно бављење таквим садржајем може помоћи у обнављању равнотеже и проширивању перспективе.
Редовне паузе од дигиталних уређаја, такозвана дигитална детоксикација, такође су неопходне. Ове свесне паузе омогућавају мозгу да се опорави и обради поплаву информација. Током овог времена, могу се бавити алтернативним активностима као што су шетње у природи, спорт или креативни хобији.
Вежбе свесности попут медитације или техника дисања могу помоћи у смањењу стреса и враћању унутрашњег мира. Фокусирањем на садашњи тренутак и свесним сагледавањем сопствених осећања, човек се може боље носити са негативним емоцијама које изазива конзумирање вести.
Дељење тешких тема са пријатељима или породицом такође може бити важна стратегија суочавања. Дељење брига и страхова може бити олакшавајуће и отворити нове перспективе. Важно је схватити да нисте сами са својим осећањима.
Дугорочне последице и потреба за етичким приступом
Иако „doomscrolling“ може привремено повећати пажњу и ангажовање корисника, његови дугорочни ефекти на ментално здравље и благостање потрошача су несумњиво негативни. Друштво којим стално доминирају страх и негативност не може дугорочно напредовати. То утиче не само на благостање појединца већ и на друштвено ткиво и способност конструктивног суочавања са изазовима.
Ово захтева да маркетиншки стручњаци и оглашивачи усвоје етички и уравнотежен приступ који узима у обзир ментално здравље њихове циљне публике. Краткорочно максимизирање профита кроз експлоатацију страхова и негативних емоција не би требало да буде примарни циљ. Уместо тога, компаније би требало да преузму одговорност и допринесу здравијем дигиталном окружењу.
То се може постићи, на пример, свесним стављањем оглашавања у позитиван контекст, промовисањем садржаја који преноси наду и поверење или подржавањем иницијатива које подстичу медијску писменост. Промовисањем свесне и уравнотежене конзумације медија, и корисници и компаније могу имати користи од здравијег дигиталног окружења. Дугорочно гледано, ово ће довести до јаче лојалности купаца, позитивног имиџа бренда и одрживијег односа између компанија и потрошача. Одговорност за здраво информационо окружење стога не лежи само на појединцима већ и на онима који су укључени у медијску и рекламну индустрију. Промена размишљања ка етички одговорном приступу пажњи и емоцијама је неопходна за сузбијање негативних ефеката „doom scrolling“-а и обликовање позитивне будућности.
У вези са овим: