Објављено: 23. јуна 2025. / Ажурирано: 23. јуна 2025. – Аутор: Konrad Wolfenstein
Државе НАТО-а се слажу око историјског поновног наоружавања: Пут до циља од пет процената – Слика: Xpert.Digital
Трошкови владиних консултација расту - нови подаци откривају шокантне догађаје
Историјски споразум постигнут пре самита у Хагу
Северноатлантски савез се суочава са једном од најзначајнијих промена од свог оснивања 1949. године. Непосредно пре самита НАТО-а у Хагу, свих 32 државе чланице су се сложиле око невиђеног повећања својих одбрамбених издатака. Ова одлука означава фундаментални помак у европској безбедносној архитектури и представља највећу иницијативу за јачање наоружања од краја Хладног рата.
Нови циљ предвиђа да свака чланица НАТО-а треба да потроши најмање пет процената свог бруто домаћег производа на расходе везане за одбрану до 2035. године. Ово удвостручавање претходног циља од два процента је директан одговор на промењени пејзаж претњи у Европи и сталне захтеве Сједињених Држава за праведнијом расподелом терета унутар алијансе.
Земље чланице НАТО-а су се договориле о новом циљу за одбрамбене издатке само неколико дана пре званичног самита НАТО-а у Хагу, који ће се одржати 24. и 25. јуна 2025. године. Споразум је постигнут путем писаног процеса доношења одлука који је завршен у недељу, 22. јуна 2025. године.
Одлука стога није донета током велике конференције, већ претходно кроз мултилатерални процес гласања у којем су се сложиле све 32 државе чланице. Званично усвајање новог циља потрошње заказано је за завршетак самита НАТО-а у Хагу, где ће шефови држава и влада званично потврдити одлуке.
У вези са овим:
Структура новог одбрамбеног циља
Амбициозни циљ од пет процената је стратешки подељен на две компоненте како би се узеле у обзир различите националне околности и приоритети. Најмање 3,5 процената БДП-а биће издвојено за традиционалну војну потрошњу као што су наоружање, војничке плате и војна опрема. Преосталих 1,5 процената може се користити за инфраструктуру везану за одбрану и побољшане безбедносне мере.
Ова флексибилна структура омогућава државама чланицама да рачунају инвестиције у мостове отпорне на тенкове, железничке пруге војног квалитета, проширене луке, системе сајбер одбране и мере против тероризма. Ово проширење дефиниције расхода за одбрану одражава савремену стварност у којој безбедност далеко превазилази традиционалне војне претње и укључује хибридно ратовање, сајбер нападе и асиметричне претње.
Историјски контекст: Од правила два процента до циља од пет процената
Развој одбрамбених издатака НАТО-а одражава променљиве геополитичке реалности. Првобитни циљ од два процента је први пут утврђен као смерница за нове државе чланице на самиту НАТО-а у Прагу 2002. године. У то време, примарни циљ је био да источноевропске земље кандидаткиње за приступање ојачају своје одбрамбене капацитете како би испуниле стандарде алијансе.
Званично утврђивање циља од два процента догодило се на самиту у Велсу 2014. године, одмах након руске анексије Крима и избијања сукоба на истоку Украјине. Ови догађаји су већ тада јасно ставили до знања да је европски безбедносни поредак под притиском и да су неопходни повећани одбрамбени напори.
Занимљиво је да циљ од два процента никада није формулисан као правно обавезујућа обавеза, већ као смерница ка којој би државе чланице требало да се „крећу“. Ова намерно нејасна формулација требало је да узме у обзир различите националне околности и политичке реалности, али је такође значила да многе земље годинама нису успеле да достигну циљ.
Немачки одбрамбени преокрет
За Немачку, нови циљ од пет процената представља посебно драматичну промену. Земља је тек 2024. године први пут достигла циљ од два процента, са процењеним расходима за одбрану од 90,6 милијарди евра, што је еквивалентно 2,12 процената БДП-а. Ово повећање је било могуће само захваљујући посебном фонду од 100 милијарди евра, основаном након руског напада на Украјину.
Канцелар Фридрих Мерц је јасно ставио до знања размере новог изазова: Сваки процентуални поен немачког БДП-а тренутно је еквивалентан приближно 45 милијарди евра додатних издатака за одбрану. Са циљем од пет процената, Немачка би тако морала да троши око 225 милијарди евра годишње на одбрану – скоро половину укупног савезног буџета од 466 милијарди евра.
Ове огромне суме илуструју обим планиране милитаризације. Немачка би морала више него удвостручити своје војне издатке, што би захтевало фундаменталне промене у структури буџета, а могуће и у пореској политици.
Европски лидери и они који заостају
Тренутна расподела одбрамбених издатака унутар НАТО-а већ открива значајне разлике између земаља чланица. Пољска предводи листу са 4,12 одсто свог БДП-а, што је приближава новом циљу од пет одсто. Земља је свесно изабрала да постане „најјача копнена сила Европе“ и планира да прошири своје оружане снаге са садашњих 150.000 на 300.000 војника до 2035. године.
Естонија следи са 3,43 одсто БДП-а, чак превазилазећи САД, које износе 3,38 одсто. Ови високи расходи источних чланица НАТО-а одражавају њихову географску близину Русији и резултирајућу перцепцију претње.
На другом крају скале су земље попут Шпаније, која је на зачељу са мање од два процента свог БДП-а. Шпанска влада под Педром Санчезом описала је циљ од пет процената као „неприкладан“ и „контрапродуктивни“ и захтевала изузеће. Овакав став је одложио споразум и захтевао интензивне преговоре пре него што је коначно пронађено семантичко решење које је мало ослабило циљ.
Трампова улога и амерички интереси
Захтев Доналда Трампа за већа европска издвајања за одбрану није нов, али је поново добио на хитности са његовим повратком у Белу кућу. Током свог првог мандата, више пута је критиковао оно што је сматрао недовољним доприносима европских савезника, па чак и претио повлачењем САД из НАТО-а.
Трампов аргумент следи једноставну логику: САД штите Европу, али Европа не штити САД. Овај став одражава фундаменталну промену у америчкој спољној политици, која тежи праведнијој расподели терета унутар трансатлантског савеза.
Захтев за пет процената БДП-а за одбрамбене трошкове је вредан пажње, јер чак ни саме САД не достижу ову цифру. Трамп је, међутим, одбацио овај приговор, наглашавајући да САД сносе већу одговорност за глобалну безбедност од својих савезника.
Центар за безбедност и одбрану - Савети и информације
Центар за безбедност и одбрану - Слика: Xpert.Digital
Центар за безбедност и одбрану нуди стручне савете и ажурне информације како би ефикасно подржао компаније и организације у јачању њихове улоге у европској безбедносној и одбрамбеној политици. У тесној сарадњи са Радном групом „SME Connect Defence“, посебно промовише мала и средња предузећа (МСП) која желе даље да развију свој иновативни капацитет и конкурентност у сектору одбране. Као централна тачка контакта, Центар тако ствара кључни мост између МСП и европске одбрамбене стратегије.
У вези са овим:
Хибридно ратовање: Зашто сајбер напади сада могу активирати клаузулу о колективној одбрани НАТО-а
Русија као покретачка снага у поновном наоружавању
Руска агресија против Украјине од фебруара 2022. године фундаментално је променила европски безбедносни пејзаж. НАТО се суочава са својом највећом војном претњом од краја Хладног рата и реаговао је у складу са тим. Обавештајне процене указују да би, упркос текућем рату, Русија могла бити спремна за сукоб са државом чланицом НАТО-а у року од само неколико година.
Ова анализа претњи довела је до највећег програма модернизације НАТО-а у последњих неколико деценија. Алијанса је усвојила нове циљеве за војне способности, прецизно наводећи шта свака држава чланица мора да допринесе колективном одвраћању и одбрани.
За Немачку, то конкретно значи да Бундесвер (немачке оружане снаге) мора повећати свој број за 50.000 до 60.000 додатних војника. Ово масовно повећање броја војника је само један пример далекосежних последица нових одбрамбених планова.
У вези са овим:
Нови облици претњи и хибридно ратовање
Савремени безбедносни пејзаж карактеришу нови облици претњи који превазилазе традиционалне војне нападе. Хибридно ратовање комбинује војна, економска, политичка и технолошка средства како би поткопало стабилност демократских друштава.
Сајбер напади на критичну инфраструктуру, кампање дезинформација ради утицаја на политичке процесе и економски притисак постали су централни елементи савременог сукоба. Ови развоји захтевају проширење традиционалног схватања одбране и оправдавају укључивање сајбер безбедности и информационе одбране у расходе за одбрану.
НАТО је сходно томе прилагодио своју стратегију и појаснио да хибридни напади који прелазе критични праг такође могу покренути Члан 5 клаузуле о колективној одбрани. Ово проширење концепта одбране се такође огледа у новој структури одбрамбених расхода, која експлицитно укључује инвестиције у сајбер одбрану и сродне области.
Европска одбрамбена интеграција као паралелни развој
Паралелно са напорима НАТО-а за модернизацију, развија се и европска одбрамбена интеграција. Стална структурирана сарадња (PESCO) је успостављена 2017. године као прекретница на путу ка Европској одбрамбеној унији и сада обухвата преко 60 заједничких пројеката.
ПЕСКО омогућава државама чланицама ЕУ да преузму обавезујуће обавезе у областима одбрамбених издатака, планирања и хармонизације. Ова европска димензија одбрамбене сарадње допуњује структуре НАТО-а и дугорочно би могла довести до „европске војске“, познате као „војни Шенген“.
Развој европских одбрамбених капацитета је такође одговор на америчке захтеве за већом европском самосталношћу. Док НАТО јача трансатлантске односе, ПЕСКО има за циљ да омогући Европи да остане способна да делује независно од америчке подршке.
Украјина и границе солидарности
Упркос масовном војном гомилању, подршка Украјини остаје контроверзно питање унутар НАТО-а. Иако је алијанса понудила Украјини перспективу чланства, поставила је строге услове. Потребне су конкретне реформе у областима демократије и безбедности пре него што се може упутити званични позив.
Овај опрезни став одражава забринутост због непредвидиве руске реакције. Приступање Украјине НАТО-у би аутоматски проширило клаузулу о колективној одбрани на зараћену земљу и могло би довести до директног сукоба између НАТО-а и Русије.
Млака подршка Украјини у завршној декларацији самита истиче ограничења солидарности НАТО-а и сложеност геополитичке ситуације. Иако је алијанса спремна да потроши милијарде на сопствену одбрану, конкретна помоћ за њеног нападнутог суседа остаје ограничена.
Економски и друштвени изазови
Спровођење циља од пет процената подразумеваће огромне економске и друштвене промене. Немачка би морала да повећа своје војне издатке са садашњег нивоа од приближно 90 милијарди евра на 225 милијарди евра – што је повећање од 135 милијарди евра годишње.
Ове огромне суме покрећу питања о приступачности и друштвеним приоритетима. Критичари упозоравају на милитаризацију друштва и страхују да ће социјална потрошња морати да се смањи како би се финансирали расходи за одбрану. Шпанска влада је тврдила да су високи војни издаци „неспојиви са нашом државом благостања и нашим погледом на свет“.
С друге стране, заговорници тврде да су улагања у одбрану неопходна за заштиту темеља демократског друштва. Трошкови одбране су у крајњој линији нижи од трошкова рата или потчињавања ауторитарној власти.
Нова ера безбедносне политике
Споразум о циљу од пет процената означава почетак нове ере у европској безбедносној политици. НАТО се трансформише из одбрамбеног савеза из времена Хладног рата у свеобухватну безбедносну организацију усмерену ка изазовима 21. века.
Масовно гомилање наоружања промениће геополитички баланс снага и могло би довести до нове трке у наоружању. Очекује се да ће Русија одговорити на поновно наоружавање Запада, што би могло додатно ескалирати тензије.
Истовремено, повећана одбрамбена спремност такође нуди могућности за већу европску аутономију и праведнију трансатлантску поделу терета. Европа би се могла еманциповати од америчких безбедносних гаранција и постати равноправни партнер у глобалној безбедносној архитектури.
Достизање циља од пет процената до 2035. године биће један од највећих политичких и економских изазова у наредним годинама. Успех или неуспех ове иницијативе биће кључан за будућност европске безбедности и стабилност трансатлантских односа.
Историјска одлука држава НАТО-а да масовно повећају своје војне издатке показује да је ера „мировне дивиденде“ након завршетка Хладног рата дефинитивно завршена. Европа се враћа безбедносној политици коју карактерише војна снага и спремност да се брани. Овај развој догађаја ће фундаментално обликовати политички и друштвени пејзаж континента у наредним годинама.
У вези са овим:
Консалтинг - Планирање - Имплементација
Маркус Бекер
Било би ми драго да вам будем лични саветник.
Шеф развоја пословања
Председник Радне групе за одбрану SME Connect
Консалтинг - Планирање - Имплементација
Konrad Wolfenstein
Било би ми драго да вам будем лични саветник.
контактирати на wolfenstein ∂ xpert.digital
Само ме позовите на +49 89 89 674 804 (Минхен) .
