Макрон и безбедносне гаранције за Украјину: Коалиција вољних и став Немачке

### Копнене трупе за Украјину: Зашто канцелар Мерц кочи Макронов план ### „Жесток телефонски разговор“ са Трампом: Како европски план за Украјину љути САД ### Ескалација после рата? Зашто би европски војници ускоро могли да постану „легитимне мете“ ###

Нова ера: Како Макронова „коалиција вољних“ сада изазива НАТО

Сензационална објава из Париза ставила је европску безбедносну архитектуру на нови тест: Након самита 4. септембра 2025. године, француски председник Емануел Макрон најавио је формирање „коалиције вољних“, у којој се 26 држава сложило да пошаљу трупе у Украјину. Ова иницијатива има за циљ обезбеђивање мира након потенцијалног завршетка рата и представља директан одговор на промењени геополитички пејзаж под реизабраним америчким председником Доналдом Трампом. План предвиђа да се не шаљу борбене трупе на прве линије фронта, већ да се мировне снаге стационирају у одређеним областима како би се заштитио суверенитет Украјине и послао јасан стратешки сигнал Москви.

Али овај притисак на европску самосталност открива дубоке поделе унутар Запада. Док Макрон заговара снажну европску одбрану независну од САД, Немачка, под вођством канцелара Фридриха Мерца, реагује са стратешким уздржањем. Берлин поставља јасне услове за учешће: прво, финансирање и наоружавање украјинске војске мора се додатно проширити, а немачко учешће значајно зависи од улоге САД и исхода преговора.

Ситуацију додатно компликује став спољних сила. У телефонском разговору описаном као „жесток“, амерички председник Трамп оптужио је Европљане да настављају да пуне руску ратну касу кроз нафтне споразуме и захтевао од њих веће доприносе. Истовремено, Кремљ је одговорио недвосмисленим претњама: свако присуство страних трупа у Украјини биће сматрано легитимном метом и уништено. Ова иницијатива стога покреће фундаментална питања: Да ли је ово почетак истинске европске одбрамбене уније или маневар високог ризика? Може ли таква операција успети по међународном праву и војно без пуне подршке Вашингтона? И какву ће улогу Немачка играти у овом кључном тренутку за будућност континента?

Војска за Кијев: Макрон јуриша напред, Мерц оклева, Путин прети – ево шта се заправо крије иза тога

Шта се крије иза објаве Емануела Макрона да је 26 земаља спремно да пошаље трупе у Украјину како би осигурале мир?

Ова порука од 4. септембра 2025. године означава значајну прекретницу у европској безбедносној политици и истовремено покреће фундаментална питања о будућности трансатлантских односа.

Појава Коалиције вољних

Која је позадина ове иницијативе и зашто се појавила баш сада?

Такозвана Коалиција вољних, коју чини око 35 претежно европских држава, састала се у Паризу 4. септембра 2025. године како би разговарала о безбедносним гаранцијама за Украјину након потенцијалног завршетка рата. Овај састанак није био само одговор на текући војни сукоб, већ и стратешки одговор на промењени став Сједињених Држава под председником Доналдом Трампом.

Који су конкретни циљеви ове коалиције? Према Макроновим речима, 26 земаља се формално обавезало да ће стационирати трупе у Украјини као резерву, или да ће одржавати присуство на копну, на мору или у ваздуху како би ојачале Украјину након завршетка рата и обезбедиле мир. Ове снаге нису намењене за вођење рата против Русије, већ за обезбеђивање мира и слање јасног стратешког сигнала. Трупе би биле распоређене у оквиру прекида ватре, не на линији фронта, већ у географским подручјима која се тренутно дефинишу.

Који правни и међународно-правни темељи леже у основи таквих мисија? Мировне мисије било које врсте нису експлицитно предвиђене Повељом УН. Савет безбедности Уједињених нација сноси примарну одговорност за одржавање међународног мира и безбедности. Ако мировне мисије укључују војне мере, оне су у складу са међународним правом само ако је Савет безбедности УН доделио одговарајућој организацији одговарајући мандат. Штавише, основни принцип мировних мисија је да стране у сукобу, или барем влада погођене државе, морају дати сагласност за распоређивање.

Позиција Немачке и улога Фридриха Мерца

Како се Немачка позиционира у овој иницијативи?

Став Немачке карактерише уздржаност и стратешки опрез. Канцелар Фридрих Мерц, који је учествовао на конференцији путем видео-линка, нагласио је преко свог портпарола Стефана Корнелијуса да почетни фокус мора бити на финансирању, наоружавању и обуци украјинских оружаних снага. Немачка је постала најважнији партнер Кијева у овом подухвату и спремна је да прошири ову помоћ.

Које конкретне услове Немачка поставља за потенцијално учешће? Немачка ће благовремено одлучити о војном учешћу, када се оквирни услови разјасне. То укључује, између осталог, природу и обим било каквог учешћа САД, као и исход било каквог преговарачког процеса. Стефан Корнелијус је такође истакао да Бундестаг има последњу реч у сваком распоређивању Бундесвера. Овај уставни захтев наглашава демократску контролу над распоређивањем Бундесвера у иностранству.

Шта именовање Штефана Корнелијуса за портпарола владе значи за ову политику? Штефан Корнелијус, који је од маја 2025. године био портпарол владе и шеф Савезне канцеларије за штампу, доноси богато искуство у спољној политици. Бивши шеф политичког одељења у Зидојче цајтунгу сматра се изузетно добро повезаним и члан је бројних истраживачких центара за спољну и безбедносну политику. Ова стручност је од великог значаја за сложене изазове актуелне безбедносне политике.

Како тачно Немачка планира да подржи Украјину? Према извештајима медија, немачка влада планира да повећа број и ефикасност украјинских система противваздушне одбране за 20 процената годишње. Штавише, Украјина ће бити опремљена прецизним оружјем дугог домета, као што су крстареће ракете, које ће се производити у земљи уз финансијску и технолошку подршку Немачке, између осталог. Поред тога, Украјини ће бити обезбеђена опрема за четири механизоване пешадијске бригаде, што би износило приближно 480 пешадијских возила годишње.

Америчка улога и Трампов став

Какву улогу САД играју у овој европској иницијативи?

Учешће САД остаје кључни фактор за успех безбедносних гаранција. Макрон је након састанка објавио да ће облик америчког доприноса овим гаранцијама бити одређен у наредним данима. Након састанка, одржан је групни телефонски разговор са председником САД Доналдом Трампом, али је то довело до контроверзних дискусија.

Шта је Трамп критиковао у вези са европским ставом? Током телефонског разговора, Трамп је оптужио Европљане да настављају да увозе нафту из Русије упркос њиховом противљењу тој земљи, чиме подржавају Путинове ратне напоре. Захтевао је прекид нафтних споразума и већи притисак на Кину. Медији су телефонски разговор са Европљанима описали као жесток.

Шта су Трампова очекивања од Европе? Трамп је више пута јасно ставио до знања да Европа мора играти већу улогу у сопственој одбрани. Земље чланице НАТО-а су се већ сложиле да повећају своје војне издатке на пет процената свог бруто домаћег производа. Овај Трампов захтев одражава његов дугогодишњи аргумент да европски порески обвезници више не би требало да првенствено плаћају рачун за безбедност Европе амерички порески обвезници.

Центар за безбедност и одбрану нуди стручне савете и ажурне информације како би ефикасно подржао компаније и организације у јачању њихове улоге у европској безбедносној и одбрамбеној политици. У тесној сарадњи са Радном групом „SME Connect Defence“, посебно промовише мала и средња предузећа (МСП) која желе даље да развију свој иновативни капацитет и конкурентност у сектору одбране. Као централна тачка контакта, Центар тако ствара кључни мост између МСП и европске одбрамбене стратегије.

У вези са овим:

• Радна група за повезивање МСП у одбрани – Јачање МСП у европској одбрани

Став и отпор Русије

Како Русија реагује на ове планове?

Руско руководство категорично одбацује сваки облик присуства западних трупа у Украјини. Шеф Кремља Владимир Путин изјавио је на Владивосточком економском форуму да дугорочни мировни споразум не би захтевао никакве стране трупе у Украјини. Запретио је да ће, ако се појаве било какве оружане снаге, посебно током текућих борби, бити сматране легитимним метама и уништене.

Какво оправдање Москва даје за своје одбијање? Портпарол Кремља Дмитриј Песков објаснио је више пута изражено одбијање изјавом да присуство страних оружаних снага близу руске границе представља претњу за Москву. НАТО сматра Русију непријатељем и то је уврстио у своје документе. Руска министарка спољних послова Марија Сахарова такође је описала планове као гаранцију небезбедности за европски континент.

Које су фундаменталне безбедносне бриге Русије? Русија тврди да се дискусије о безбедносним гаранцијама не могу ограничити само на Украјину; Русији су такође потребне гаранције за сопствену безбедност. Руски став је да рат против Украјине има корене у ширењу НАТО-а на границе Русије. Безбедност Украјине не би требало да буде гарантована на рачун Русије.

Међународни правни оквир и безбедносне гаранције

Који су правни инструменти доступни за гаранције безбедности?

ЕУ има своју клаузулу о узајамној помоћи у члану 42, ставу 7 Уговора о ЕУ, која је чак и јача од члана 5 Уговора о НАТО-у. Ова клаузула предвиђа да у случају оружаног напада на територију државе чланице, остале државе чланице дугују јој сву помоћ и подршку у оквиру своје моћи. За разлику од клаузуле о узајамној помоћи НАТО-а, која одлуку о врсти и обиму помоћи препушта свакој држави, уредба ЕУ садржи конкретнију обавезу пружања помоћи.

Како НАТО безбедносне гаранције функционишу у пракси? Члан 5 НАТО споразума предвиђа да се оружани напад на једну чланицу сматра нападом на све. Међутим, овај члан не ствара законско право на помоћ и војну подршку. Позивање на члан 5 НАТО споразума није аутоматско, а државе чланице НАТО-а одлучују консензусом, користећи значајно политичко дискреционо право. Нападнути НАТО партнер нема законско право да захтева да се члан 5 позове.

Које алтернативе чланству у НАТО-у постоје? Приступање Украјине ЕУ би аутоматски активирало клаузулу ЕУ о међусобној одбрани, коју стручњаци сматрају чак и обавезнијом од гаранција НАТО-а. Украјина је већ земља кандидат за ЕУ ​​и води преговоре о приступању од јуна 2024. Чланство у ЕУ би Украјини пружило гаранцију војне безбедности, а да чланство у НАТО-у не би било обавезно.

Европа преиспитује свој приступ: мисија обуке уместо мировних снага у Украјини

Са којим практичним изазовима се суочава мировна мисија?

Према војним изворима, присуство трупа европских земаља НАТО-а у Украјини би првенствено било замисливо као велика обучна мисија. То не би биле мировне снаге у традиционалном смислу. Европске чланице НАТО-а би преузеле главну одговорност за такву мисију. Тачан број распоређених трупа и њихови специфични задаци још увек нису јасни.

Шта ово значи за европску одбрамбену политику? Иницијатива представља значајан корак ка јачању европске одговорности у безбедносној политици. С обзиром на неизвесност око америчке улоге под Трампом, европске државе се позивају да прошире своје одбрамбене капацитете. Земље чланице НАТО-а су већ одлучиле да повећају своје одбрамбене издатке на пет процената БДП-а, што је невиђено повећање од Хладног рата.

Какву улогу игра проширење ЕУ у овом контексту? Украјина пролази кроз убрзани процес приступања ЕУ, упркос текућем рату. Један од кључних интеграционих циљева Украјине за 2025. годину је почетак паралелних преговора у свим кластерима за приступање ЕУ. Билатерални преговори о скринингу у четири од шест преговарачких пакета су већ завршени. Приступање ЕУ би аутоматски гарантовало Украјини клаузулу ЕУ о узајамној помоћи.

Коалиција вољних: Европски пут ка независности безбедносне политике

Који фактори ће одредити успех ове иницијативе?

Успех коалиције вољних зависи од неколико кључних фактора: специфичног облика америчког учешћа, спремности земаља учесница да заправо обезбеде трупе и ресурсе и развоја војне ситуације у Украјини. Без значајног учешћа САД, посебно у областима као што су надзор и извиђање ваздушног простора, ефекат одвраћања против Русије ће вероватно остати ограничен.

Које су дугорочне импликације по трансатлантске односе? Европска иницијатива за већу самоодговорност у безбедносној политици могла би довести до фундаменталног преобликовања трансатлантских односа. Док Трамп гура Европу ка већој самосталности, Европљани све више прихватају овај изазов. На дуги рок, ово би могло довести до уравнотеженијег, али и сложенијег партнерства између Европе и САД.

Какав значај ово има за будући мировни поредак у Европи? Иницијатива 26 земаља представља покушај успостављања новог мировног поретка у Европи који је мање зависан од америчког вођства. Истовремено, она сигнализира Русији да је Европа спремна да преузме одговорност за сопствену безбедност. Да ли ће ова стратегија бити успешна, у крајњој линији зависи од тога да ли се могу створити веродостојне безбедносне гаранције које ће одвратити Русију и пружити Украјини неопходну безбедност за постизање дугорочног мира и стабилности.

Догађаји око Коалиције вољних стога означавају потенцијалну прекретницу у европској безбедносној архитектури, чији ће дугорочни ефекти вероватно постати очигледни тек у наредним годинама.

Било би ми драго да вам будем лични саветник.

Шеф развоја пословања

Председник Радне групе за одбрану SME Connect

ЛинкедИн

 

 

Било би ми драго да вам будем лични саветник.

Можете ме контактирати на wolfenstein∂xpert.digital или

Само ме позовите на +49 7348 4088 965 .

ЛинкедИн