Објављено: 22. новембра 2024. / Ажурирано: 22. новембра 2024. – Аутор: Konrad Wolfenstein
Приходи владе САД у 2023. години – Тарифе и њихова ограничења: Колико су оне заиста економски исправне? – Слика: Xpert.Digital
Тарифе у САД: Колико су оне заиста важне за национални буџет?
Тарифе као извор прихода за владу САД: Анализа њиховог значаја и утицаја
Тарифе играју мању улогу у Сједињеним Државама у поређењу са другим изворима државних прихода. У 2023. години, приходи од тарифа и дажбина износили су приближно 80 милијарди долара, што представља само 1,8% укупних државних прихода САД. Поређења ради, порез на доходак генерисао је отприлике 2,2 билиона долара у истој години, што чини око половину свих државних прихода. Ове бројке илуструју да, упркос свом историјском значају као инструмента финансирања, тарифе сада играју само маргиналну улогу у буџету САД.
Трампови предлози и њихова изводљивост
Током својих политичких кампања, Доналд Трамп је више пута истицао важност царина, истичући их као кључни економски и политички алат. Његови предлози су се кретали од умерених прилагођавања до радикалних идеја. На пример, предложио је коришћење додатних царинских прихода за финансирање смањења пореза или смањења дуга. У једном посебно контроверзном предлогу, чак је покренуо идеју о потпуној замени пореза на доходак царинама.
Међутим, ова идеја наишла је на широке критике економиста и финансијских стручњака. Разлог лежи у огромној нескладности између царинских прихода и прихода од пореза на доходак. Да би се заправо заменио порез на доходак, биле би потребне изузетно високе царине – процене сугеришу да би била неопходна универзална царина од око 58 до 70% на сав увоз да би се достигао ниво прихода од пореза на доходак. Међутим, такав сценарио се сматра економски неодрживим, јер би имао далекосежне негативне последице.
Прво, тако висока царина би масовно повећала цене увозне робе, што би значајно утицало на куповну моћ потрошача. Друго, такве царине би могле довести до драстичног пада међународне трговине, јер би и увоз и извоз били озбиљно ограничени. То не само да би смањило потенцијалне приходе од самих царина, већ би и угушило укупни економски раст.
Економски утицај тарифа
Трошкови за потрошаче
Тарифе генерално имају директан утицај на потрошаче, јер доводе до виших цена увозне робе. Компаније које се ослањају на увоз често преносе ове додатне трошкове на крајње купце. Пример за то су раније Трампове тарифе на машине за прање веша: студије показују да је ова мера резултирала просечним повећањем цена од 12%. За америчка домаћинства то је значило додатни финансијски терет у њиховом свакодневном животу.
Ефекти виших цена су посебно приметни код домаћинстава са ниским приходима, јер она морају да троше већи део својих прихода на робу широке потрошње. Стога, оне групе становништва које су већ економски угрожене сносе највећи терет таквих мера.
Економске дисторзије
Високе царине такође могу довести до значајних економских поремећаја. Оне генерално смањују обим трговине и количину увезене робе. Иако ово може повећати продају домаћих производа на краћи рок, може имати негативне дугорочне последице. Компаније које се ослањају на међународне ланце снабдевања могле би да се суоче са оштећењем конкурентности због виших трошкова увоза.
Штавише, високе царине би такође могле навести компаније да преселе своје производне погоне у иностранство како би избегле додатне трошкове. То би, заузврат, могло угрозити радна места у САД и успорити економски раст.
Одмазда и трговински ратови
„Одмазда“ је енглески термин који дословно значи „одмазда“ или „контранапад“. Често се користи, посебно у међународном трговинском праву. Односи се на ситуацију у којој једна земља (или економски ентитет попут ЕУ) намеће казнене мере – као што су повећање царина или забране увоза – против друге земље као одговор на протекционизам, нефер трговинске праксе или кршење трговинских споразума.
На пример, ако једна земља незаконито повећа своје увозне царине, друга земља би могла да узврати увођењем царина на одређене производе прве земље.
Још један ризик од високих царина лежи у потенцијалним контрамерама других земаља. Ако нека земља повећа своје увозне царине, трговински партнери често одговарају узвратним царинама на извоз те земље. То може ескалирати у трговински рат, што резултира економским губицима за обе стране.
Истакнут пример овога је трговински сукоб између САД и Кине током Трамповог председничког мандата. Обе земље су увеле високе царине на широк спектар производа. Резултат није био само раст цена за потрошаче и предузећа у обема земљама, већ и успоравање глобалног економског раста.
Ограничена улога царина као извора прихода
Анализа јасно показује да царине нису одговарајућа алтернатива порезу на доходак као примарном извору прихода за владу САД. Њихови приходи су релативно ниски и далеко од довољних да покрију потребе савезног буџета. Штавише, повезане су са значајним економским нуспојавама.
Иако је Трамп тарифе сматрао централним елементом своје економске политике, њихова стварна ефикасност остаје ограничена. Иако могу послужити као усмеравајући инструмент у одређеним ситуацијама - на пример, да би заштитиле одређене индустрије или промовисале домаћу производњу - њихова улога као поузданог извора прихода је озбиљно ограничена.
Историјска перспектива: Развој царинске политике
Тарифе имају дугу историју у Сједињеним Државама и играле су централну улогу у финансирању владе, посебно у 19. веку. Пре увођења пореза на доходак 1913. године, оне су чак биле и примарни извор прихода за савезну владу. У то време, служиле су не само у фискалне сврхе већ и за заштиту домаћих индустрија од стране конкуренције.
Са све већом глобализацијом и растом међународне трговине, значај тарифа се драматично променио. Данас оне често постоје у напетости између економске ефикасности и политичких циљева. Док их неки политичари – попут Трампа – виде као средство за промоцију националних интереса, економисти често истичу њихов негативан утицај на трговину и просперитет.
Тарифе су ограничен инструмент
Тарифе су сложен економски инструмент са ограниченим потенцијалом као извор прихода за модерне економије попут САД. Њихово увођење или повећање увек треба пажљиво размотрити, јер могу имати далекосежне последице по потрошаче, предузећа и међународну трговину.
Трампова идеја о коришћењу царина као замене за порез на доходак може деловати политички популарно, али није ни практично ни економски исплатива. Уместо тога, владе би требало да траже уравнотежена решења која обезбеђују фискалну стабилност, а истовремено подстичу економски раст – без стварања непотребних терета за грађане и предузећа.
У све глобализованијем свету, усклађивање националних интереса са захтевима међународне трговине остаје изазов за креаторе политике. Дебата око царина илуструје тензије својствене модерној економској политици: између протекционизма и слободне трговине, између краткорочних политичких добитака и дугорочног економског просперитета.
У вези са овим: