Буђење Европе из самозадовољства безбедносном политиком – Слика: Xpert.Digital
Површно извештавање превиђа: Трампова анализа НАТО-а погађа право у центар у вези са европским одбрамбеним дефицитима
Буђење Европе из самозадовољства безбедносном политиком
Критиковани наслови о „улизујућем самиту“ и „покорности“ НАТО партнера Доналду Трампу пропуштају праву димензију актуелних дешавања у безбедносној политици. Ова површна слика превиђа фундаменталне слабости европске одбрамбене архитектуре, које је Трамп немилосрдно разоткрио својом директном критиком.
У вези са овим:
Реалност европске одбрамбене зависности
Структурна зависност Европе од САД је заправо озбиљнија него што се често помиње у јавној дебати. Европске државе НАТО тренутно нису у стању да командују великом формацијом попут корпуса до 50.000 војника без америчке подршке. Ова слабост лидерства протеже се на све војне димензије: од стратешког планирања до оперативне имплементације.
САД делују као неопходни интегратор различитих националних оружаних снага Европе. Само САД поседују неопходне структуре, командне центре, командне системе и припадајуће особље за ефикасну и делотворну координацију активности целог НАТО савеза у кризи. Ове командне способности су додатно поткрепљене стратешким снагама подршке као што су авиони AWACS и авиони танкери – способности које Европљани поседују само у веома ограниченој мери.
Структурни дефицити у бројкама
Недавна анализа Килског института за светску економију и Бругеловог института са седиштем у Бриселу илуструје обим европске зависности: Уколико би се САД повукле, Европљани би морали да формирају приближно 50 додатних бригада са укупно 300.000 војника. То би захтевало најмање 1.400 нових главних борбених тенкова и 2.000 пешадијских борбених возила – што премашује тренутни инвентар комбинованих немачких, француских, италијанских и британских копнених снага.
Финансијске димензије су подједнако импресивне: самодовољна европска одбрана захтевала би значајна улагања од око 250 милијарди евра годишње. То одговара повећању европских издатака за одбрану са садашња два процента на између 3,5 и четири процента БДП-а.
Одлуке НАТО-а из Хага као стратешка нужност
Самит НАТО-а у Хагу означио је историјску прекретницу споразумом о циљу од пет процената. Земље чланице НАТО-а обавезале су се да ће годишње улагати пет процената свог бруто домаћег производа у одбрану и безбедност, почевши најкасније од 2035. године. Ово драстично повећање са претходна два процента подељено је у неколико категорија: 3,5 процената за кључне области одбране, као што су трупе и оружје, и додатних 1,5 процената за проширена улагања везана за безбедност, као што су сајбер безбедност и војно употребљива инфраструктура.
Ова одлука никако није опортунистичка послушност, већ дуго очекивано прилагођавање промењеној реалности безбедносне политике. У 2024. години, само 22 од 32 чланице НАТО-а потрошиле су два или више процента свог БДП-а на одбрану. Пољска је предњачила са више од четири процента, док је Шпанија била на дну са мање од 1,3 процента.
Ово се добро слаже са:
Технолошке зависности као стратешки ризик
Зависност Европе од кључних америчких технологија представља значајан стратешки ризик. Многи од најнапреднијих система наоружања које користе европске земље, као што су ловци Ф-35 и системи противваздушне одбране Патриот, ослањају се на континуирану подршку Сједињених Држава. Ови системи захтевају редовна ажурирања софтвера, ГПС дозволе и комуникационе сигнале из америчких мрежа.
Посебно критичан пример је ловац Ф-35: Потпуна контрола над софтвером ових авиона је у рукама америчког произвођача Локид Мартин, што значи да америчка војска може да деактивира ИТ системе у било ком тренутку. Ова технолошка зависност се протеже и на сателитску навигацију, где Европа, упркос сопственом систему Галилео, остаје у великој мери зависна од америчких ГПС услуга.
Фрагментирана европска одбрамбена индустрија
Структурни проблеми европске одбрамбене индустрије додатно повећавају њену зависност од САД. Производња оружја у земљама ЕУ је веома фрагментирана и ослања се на сувишне, неефикасне структуре. Ова фрагментација доводи до виших трошкова, дужег времена развоја и смањене економије обима.
Конкретан пример овог проблема може се видети у производњи муниције: Немачка није једина која се суочава са недостатком муниције – чак би и недељне резерве муниције биле пуста жеља за Бундесвер (немачке оружане снаге). НАТО поставља циљ од 30-дневних резерви муниције, али за Немачку је то тренутно „још увек незамисливо“.
У вези са овим:
Сценарији претњи: Русија и Кина
Ситуација са претњама се фундаментално погоршала од 2022. године. Упркос великим губицима у рату у Украјини, Русија је масовно повећала своје војне капацитете и крајем 2024. године имала је приближно 700.000 војника у Украјини – знатно више него током велике инвазије 2022. године. Истовремено, око 1.550 нових тенкова и 5.700 оклопних возила је произведено или поправљено 2024. године.
Кина представља додатни стратешки изазов. Као друга највећа војна сила на свету, Кина годинама ради на модернизацији своје војске, циљајући да је трансформише у војску „светске класе“ до 2050. године. Посебно је забрињавајућа кинеска подршка Русији: Кина је прешла сопствене црвене линије и сада снабдева Русију смртоносним дроновима.
НАТО Европа без САД: Војна реалност
Недавна студија Гринписа показује да је НАТО Европа војно супериорнија од Русије чак и без САД. Европски партнери НАТО-а, искључујући САД и Канаду, поседују 2.073 борбена авиона, док Русија има 2.141. Европске државе НАТО-а такође значајно премашују Русију по војним буџетима.
Ипак, озбиљне слабости остају: На папиру, Европа има око милион копнених војника који нису иначе ангажовани, али у пракси је овај број знатно мањи. Само неколико земаља има близу 100.000 активних војника. Француска и Грчка предњаче са око 98.000, односно 92.000 војника, а следе их Италија и Пољска са приближно 89.000.
Муниција и дефицити у производњи
Европска производња оружја драматично заостаје за потражњом. Европа свакодневно троши више муниције у рату у Украјини него што може да произведе. Бивши генерал Марк Тис је емфатично упозорио: „Ово није шала, у великој смо невољи. Биће потребно још пет до седам година да се западна индустрија модернизује до тачке у којој је способна за одвраћање.“.
Немачка се труди да поправи ситуацију: Рајнметал планира да повећа своје капацитете производње артиљеријске муниције двадесет пута до 2026. године. Оквирни споразум са немачким оружаним снагама за артиљеријску муницију покрива пројектиле вредне до 8,5 милијарди евра. Ипак, системски проблеми и даље постоје: Немачка често купује само појединачне пројектиле уместо комплетних метака, што ограничава њене оперативне способности.
Нуклеарна димензија зависности
Европско нуклеарно одвраћање готово у потпуности се ослања на америчко нуклеарно оружје у оквиру дељења нуклеарног оружја. Америчко нуклеарно оружје је складиштено у Белгији, Италији, Холандији, Турској и Немачкој. Трампово поновљено довођење у питање обавеза НАТО-а у вези са међусобном одбраном покренуло је дебату о европском нуклеарном оружју, укључујући могућу европеизацију француског нуклеарног кишобрана или чак нуклеарно наоружање Немачке.
Трампове оправдане критике
Површна критика НАТО партнера као „улизица“ превиђа стратешку димензију актуелних дешавања. Трампова критика недовољних европских одбрамбених доприноса није само оправдана већ је и стратешки неопходна. Деценијама су Европљани постали самозадовољни у својој безбедносној политици и занемарили своје одбрамбене капацитете.
Структурне зависности од америчких лидерских способности, кључних технологија и логистичких капацитета су толико озбиљне да Европа не би била у стању да самостално брани своје безбедносне интересе без фундаменталних реформи. Хашке одлуке не означавају покорност, већ дуго очекивани почетак стратешког преусмеравања.
Европа се мора суочити са реалношћу: Ера самозадовољства у безбедносној политици је завршена
Геополитички изазови које представљају Русија и Кина, у комбинацији са америчким окретањем ка Индо-Пацифику, захтевају фундаментално јачање европских одбрамбених капацитета. Трампов „позив на буђење“ није био само оправдан већ и стратешки неопходан за безбедносну будућност Европе.
У вези са овим:
- Европска војна логистика по узору на амерички систем? Стратешке лекције и путна мапа за европску одбрамбену логистику
- Преиспитивање одбране: Шта Европа и НАТО могу да науче од кинеске глобалне војне логистике и употребе вештачке интелигенције
Консалтинг - Планирање - Имплементација
Маркус Бекер
Било би ми драго да вам будем лични саветник.
Шеф развоја пословања
Председник Радне групе за одбрану SME Connect
Центар за безбедност и одбрану - Савети и информације
Центар за безбедност и одбрану - Слика: Xpert.Digital
Центар за безбедност и одбрану нуди стручне савете и ажурне информације како би ефикасно подржао компаније и организације у јачању њихове улоге у европској безбедносној и одбрамбеној политици. У тесној сарадњи са Радном групом „SME Connect Defence“, посебно промовише мала и средња предузећа (МСП) која желе даље да развију свој иновативни капацитет и конкурентност у сектору одбране. Као централна тачка контакта, Центар тако ствара кључни мост између МСП и европске одбрамбене стратегије.
У вези са овим:
