Објављено: 21. новембра 2024. / Ажурирано: 21. новембра 2024. – Аутор: Konrad Wolfenstein
Промена развоја трговинског биланса САД (2013-2023) – Слика: Xpert.Digital
Од суфицита до дефицита: Драматични преокрет у трговинском билансу САД
Трговински биланс САД: Деценијска трансформација и њен економски значај
Трговински биланс Сједињених Држава се значајно променио током деценија и постао је кључни показатељ економског развоја земље. Иако су САД још увек бележиле трговинске суфиците средином 20. века, слика се фундаментално променила од 1970-их. Данас, трговински биланс карактерише стално растући дефицит, што има дубок утицај на економију и глобални положај САД. Следећи одељак детаљно описује развој трговинског биланса, допуњен анализом његових узрока и последица.
Историјски развој трговинског биланса
1950-те и 1960-те: Ера вишкова
У послератним деценијама, САД су биле економска суперсила са јаким индустријским сектором. Извоз је значајно премашио увоз, што је резултирало трговинским суфицитима. Овај период је карактерисала глобална потражња за америчком робом, укључујући машине, возила и робу широке потрошње. Истовремено, конкуренција из других земаља, посебно у Европи и Азији, и даље је била ограничена због напора за обнову после Другог светског рата.
1970-те: Почетак дефицита
Седамдесетих година прошлог века, трговински биланс је постао негативан. То је углавном било због два кључна фактора:
1. Растући увоз нафте
Нафтне кризе 1973. и 1979. године довеле су до наглог раста цена енергије. САД, као велики потрошач енергије, морале су да увозе све веће количине нафте.
2. Губитак конкурентности
Земље попут Јапана и Немачке су економски ојачале и могле су да понуде висококвалитетне производе по нижим ценама. То је довело до смањења потражње за америчким производима на светском тржишту.
1990-те: Растући дефицит
Током 1990-их, трговински дефицит је наставио да расте, достигавши просечно око 185 милијарди америчких долара годишње. Глобализација и пресељење производње у земље са нижим трошковима рада значајно су допринели томе. Посебно је вредна пажње растућа трговина са азијским земљама попут Кине, која се развила у главног извозника робе широке потрошње.
2000-те: Рекордни дефицити
2000-те су обележиле врхунац трговинског дефицита. Са просечним годишњим дефицитом од око 675 милијарди америчких долара, САД су достигле нове рекордне нивое. Приступање Кине Светској трговинској организацији (СТО) 2001. године значајно је повећало трговину између две земље, при чему је увоз из Кине далеко премашио извоз. Ово је додатно погоршано растућим увозом електронике, возила и друге робе широке потрошње.
Развој догађаја током последње деценије (2013–2023)
Током протеклих десет година, трговински дефицит се додатно погоршао, што се може приписати неколико економских дешавања:
2013–2016
Дефицит је остао релативно стабилан, између -450 и -600 милијарди америчких долара годишње. Током овог периода, глобална економија се полако опоравила од финансијске кризе из 2008/2009. године.
2017–2018
Забележен је значајан пораст дефицита, који је достигао -678 милијарди долара у 2018. години. Ово повећање је првенствено последица већег увоза, посебно робе широке потрошње и сировина.
2020
Током пандемије COVID-19, дефицит је привремено смањен на -626 милијарди долара. Међународна трговина је опала због закључавања и поремећаја у ланцу снабдевања.
2021–2023
Током ових година, дефицит је достигао нове рекордне висине, посебно 2023. године, када је износио -1,15 билиона америчких долара. То је било због растуће потражње за увозном робом широке потрошње и слабије извозне потражње услед глобалних економских неизвесности.
Разлози за растући трговински дефицит
Упорно висок трговински дефицит САД може се приписати комбинацији структурних и економских фактора:
1. Висока потражња за увозом
Амерички потрошачи често преферирају увозну робу као што су електроника, одећа и возила. Ови производи су често јефтинији од упоредивих домаћих алтернатива.
2. Зависност од увоза сировина
Упркос напретку у енергетској независности захваљујући фрекингу, САД настављају да увозе велике количине нафте и других сировина.
3. Конкурентност америчких производа
Амерички производи су често скупљи од својих међународних пандана, што ограничава њихову привлачност на светском тржишту.
4. Трговински партнери као што је Кина
Значајан део дефицита потиче од трговине са Кином. На пример, 2022. године билатерални дефицит је износио приближно 422 милијарде америчких долара.
5. Јак амерички долар
Вредност америчког долара је често висока у поређењу са другим валутама, што увоз чини јефтинијим, а извоз скупљим.
Последице трговинског дефицита
Растући дефицит има далекосежне последице по економију Сједињених Држава:
Растући спољни дуг
Да би финансирале дефицит, САД морају да позајмљују капитал из иностранства, што доводи до повећања дуга.
Губитак радних места
Премештање производних погона у иностранство довело је до губитка радних места у многим индустријама, посебно у производном сектору.
Зависност од увоза
Висока зависност од увоза чини САД рањивим на проблеме глобалног ланца снабдевања и геополитичке тензије.
Мере за смањење дефицита
Да би се смањио трговински дефицит, могу се применити различите стратегије:
1. Промоција извоза
Улагања у истраживање и развој, као и у иновативне технологије, могла би помоћи у повећању конкурентности америчких производа.
2. Трговински споразум
Препреке за извоз би се могле смањити билатералним или мултилатералним споразумима.
3. Јачање домаће производње
Пореске олакшице или субвенције могле би подстаћи компаније да оснују или преселе производне погоне у САД.
4. Промоција обновљивих извора енергије
Већа независност од увоза енергије могла би смањити дефицит на дужи рок.
Трговински дефицит остаје кључни економски фактор за САД
Развој трговинског биланса Сједињених Држава одражава дубоке промене у глобалној економији. Иако су га у послератним деценијама карактерисали суфицити, велики дефицити доминирају сликом од 1970-их. То је одраз структурних изазова као што су велика зависност од увоза и ограничена међународна конкурентност америчких производа.
Трговински дефицит остаје кључни економски фактор за САД, са далекосежним последицама по радна места, дуг и геополитичку зависност. Дугорочно гледано, спровођење мера за промоцију извоза и јачање домаће производње биће кључно за постизање одрживије равнотеже у међународној трговини.
Током свог председничког мандата и предизборних кампања, Доналд Трамп је доследно тежио циљу смањења хроничног трговинског дефицита САД. Овај дефицит настаје зато што су САД деценијама увозиле више робе него што извозе. У 2019. години, трговински дефицит САД само са Кином износио је 345 милијарди долара, што је Кину учинило главном метом Трампове политике. Земље попут Немачке и ЕУ такође су биле мета због својих трговинских суфицита.
Разлози и мере за Трампову пажњу на трговински биланс
1. Стратегија „Америка на првом месту“
Трамп међународну трговину посматра као игру са нултим збиром у којој једна земља може да победи само на рачун друге. Пратећи ову логику, он дугогодишње трговинске дефиците САД види као знак слабости и неправедних трговинских пракси земаља партнера. Његова стратегија „Америка на првом месту“ има за циљ да врати радна места и производњу у САД и ојача домаћу индустрију.
2. Протекционизам као средство јачања америчке економије
Трамп се ослања на протекционистичке мере попут казнених тарифа како би ометао страну конкуренцију и фаворизовао америчке компаније. Високе тарифе на увоз – посебно из Кине (до 60%) и Европе (10–20%) – имају за циљ да подстакну домаћу производњу и смање зависност од стране робе.
3. Критика мултилатералних трговинских споразума
Трамп преферира билатералне преговоре, верујући да САД могу да обезбеде боље услове због своје економске снаге. Он сматра да су мултилатерални споразуми попут НАФТА-е или СТО неповољни за САД и више пута их је доводио у питање или поново преговарао о њима.
4. Политичка реторика и ангажовање бирача
Смањење трговинског дефицита се такође користи као политичко средство за мобилизацију Трампове базе. Изгледи за индустријска радна места и повратак економским условима попут оних из 1950-их до 1980-их су централна компонента његове кампање „Учинимо Америку поново великом“.
Зашто се назиру тарифе
Очекује се да ће Трамп поново увести или повећати царине, јер их види као ефикасно средство за постизање следећих циљева
Смањење трговинског дефицита
Веће увозне царине имају за циљ да поскупе страну робу, што би требало да смањи увоз, а истовремено учини домаће производе конкурентнијим.
Повећајте преговарачку моћ
Тарифе такође служе као полуга у преговорима са трговинским партнерима као што су Кина или ЕУ, како би се присилили на уступке и успоставили наводно „фер“ услови трговине.
Индустријска политика
Тарифе на челик, алуминијум или технолошке производе имају за циљ заштиту стратешких индустрија које Трамп сматра неопходним за националну безбедност.
Критика и ризици
Међутим, економски стручњаци упозоравају на значајне негативне последице:
Инфлација и више потрошачке цене
Тарифе чине увозну робу скупљом, што заузврат подстиче инфлацију. То посебно оптерећује домаћинства са ниским приходима.
Економска штета узрокована одмаздним мерама
Трговински партнери попут ЕУ или Кине могли би да одговоре сопственим царинама, што би утицало на глобалну трговину и успорило економски раст.
Ограничена ефикасност у смањењу дефицита
Узроци америчког трговинског дефицита су дубљи – на пример, у високом нивоу америчке потрошње и атрактивности америчког тржишта капитала за стране инвеститоре. Само царине не могу решити ове структурне факторе.
Ипак, очекује се да ће Трамп наставити да се ослања на тарифе како би унапредио своју протекционистичку агенду. Међутим, ова стратегија је контроверзна, јер иако може донети краткорочни политички успех, вероватно ће економски наштетити и САД и њиховим трговинским партнерима на дужи рок.
У вези са овим: