Које мере предузимају Европа и НАТО као одговор на војне вежбе „Запад-2025“ Белорусије и Русије?

Претња коју представља Сапад-2025

Руско-белоруске војне вежбе „Запад-2025“ (што значи „Запад“), планиране за септембар 2025. године, представљају озбиљан изазов за европску безбедност. Првобитне најаве указивале су на то да ће у вежбама учествовати приближно 13.000 војника, иако западне обавештајне агенције процењују да је број знатно већи, чак до 100.000 војника.

Вежбе су посебно забрињавајуће јер су претходни маневри „Запад“ 2021. године, у којима је учествовало 200.000 војника, служили као припрема за потенцијалну руску инвазију на Украјину. Безбедносни стручњаци попут војног историчара Зенкеа Најцелa упозоравају да би „ово лето могло бити последње лето које ћемо доживети у миру“. Највећа забринутост није нови напад на Украјину, већ могућа агресија на чланице НАТО-а попут Пољске или балтичких земаља.

Иако је Белорусија у мају 2025. године објавила да ће смањити вежбе и преместити их у унутрашњост, касније је запретила да ће поништити ову одлуку због активности НАТО-а. Ови контрадикторни сигнали се тумаче као део намерне стратегије за узнемирење Запада.

Војни одговор НАТО-а

Повећано присуство на источном крилу

НАТО је значајно повећао своје војно присуство на свом источном крилу. Немачка игра кључну улогу у томе распоређивањем Панцер бригаде 45 у Литванију. Ова бригада броји до 5.000 војника и представља прво стално распоређивање немачких трупа у иностранству од Другог светског рата. Планирано је да бригада буде потпуно оперативна до 2027. године и опремљена је најсавременијим главним борбеним тенковима Леопард 2А7 и борбеним возилима пешадије Пума.

Поред тога, од 2017. године Немачка предводи мултинационалну борбену групу НАТО-а у Литванији, која тренутно броји око 1.700 војника. Ово појачано предње присуство (eFP) служи као средство одвраћања и успостављено је након руске анексије Крима 2014. године.

У вези са овим:

• Војна логистика: Француско наоружавање вредно 64 милијарде евра рекордном брзином и стопом распоређивања на источном крилу НАТО-а

Маневри великих размера као одговор

Као директан одговор на вежбе Запад-2025, немачке оружане снаге, заједно са 13 других држава НАТО-а, спроводе серију вежби „Квадрига 2025“. Током основног периода вежби од августа до септембра 2025. године, приближно 8.000 немачких војника вежбаће заштиту региона Балтичког мора у ратним условима. Главне области фокуса су:

• Премештање трупа и опреме у Литванију
• Прелазак стратешки важних река као што је Висла
• Обезбеђивање Сувалског пролаза, уског коридора од само 100 километара између Пољске и Литваније

Немачка први пут распоређује авионе Јурофајтер у Пољску како би обезбедила свој ваздушни простор током руских вежби. Пољска планира сопствене маневре великих размера са 34.000 војника као одговор на вежбе Запад-2025, док Литванија спроводи вежбу националне одбране „Удар грома“.

Стратешко планирање одбране

НАТО је усвојио нове циљеве капацитета, класификоване као строго поверљиве, који предвиђају масовно јачање војске. Приоритети су:

• Системи наоружања дугог домета и противваздушна одбрана
• Мобилне копнене снаге
• Заштита критичне инфраструктуре
• Сајбер и свемирске могућности

Немачка планира да повећа своје војне издатке на 152,8 милијарди евра до 2029. године. Земље чланице НАТО-а циљају на војне издатке од 5 процената свог бруто домаћег производа на средњи рок.

Политичке и дипломатске мере

Одбрамбене иницијативе ЕУ

Европска унија је покренула свеобухватне одбрамбене иницијативе планом „ReArm Europe“ и Белом књигом „Readiness 2030“. Пакет укључује:

• Мобилизација до 800 милијарди евра за одбрамбене инвестиције
• Нови инструмент ЕУ SAFE (Безбедносна акција за Европу) са 150 милијарди евра за заједничке пројекте наоружања
• Активирање клаузуле о изузећу у Пакту стабилности и раста за националне трошкове одбране

Јачање НАТО-а кроз нове чланице

Приступање Финске (април 2023) и Шведске (март 2024) НАТО-у значајно је ојачало савез. Овим је граница НАТО-а са Русијом проширена за 1.340 километара. Обе земље доносе модерне, добро опремљене оружане снаге, укључујући и финску поруџбину преко 60 ловаца Ф-35.

Координисана стратегија одвраћања

НАТО спроводи стратегију „кредибилног одвраћања“. Кључни елементи укључују:

• Потврђивање обавезе узајамне помоћи према члану 5 Уговора о НАТО-у
• Развој нових одбрамбених планова за различите сценарије претњи
• Смањење времена реакције кроз напредно присуство

Заштита од хибридног ратовања

Одбрана од саботаже и сајбер напада

Европа се суочава са све већом хибридном претњом од Русије. Напади укључују:

• Чинови саботаже против критичне инфраструктуре, као што су каблови Балтичког мора
• Сајбер напади на владине институције
• Летови дронова изнад војно ограничених подручја
• Шпијунске активности

Немачка стога формира пукове за одбрану домовине од резервиста како би заштитила критичну инфраструктуру у случају нужде. ЕУ такође планира Савет за националну безбедност са проширеним овлашћењима за супротстављање хибридним претњама.

Борба против дезинформација

Русија спроводи масовне дезинформацијске кампање против Немачке и Европе. Кампања „Двојник“ користи сајтове са лажним вестима и преко 50.000 налога на друштвеним мрежама за ширење дезинформација. Кампања „Олуја-1516“ је такође активирана за немачке савезне изборе 2025. године.

Контрамере укључују:

• Едукација јавности о методама дезинформација
• Коришћење вештачке интелигенције за откривање лажних вести
• Појачана сарадња између безбедносних органа и медија
• Брисање идентификованих дезинформацијских налога

Посебни изазови

Претња од Искандера

Посебно је забрињавајуће распоређивање руских ракетних система Искандер у Белорусији. Ови системи могу бити опремљени нуклеарним бојевим главама и имају званични домет од 500 километара, мада би новије верзије могле достићи и до 1.000 километара. Из Белорусије би то довело велике делове Немачке у домет.

Рањивост Сувалкија

Сувалкски пролаз између Пољске и Литваније сматра се „најопаснијим местом на свету“. Русија би теоретски могла да окупира овај коридор од Белорусије и Калињинграда у року од 30 до 60 сати, чиме би одсекла балтичке државе од остатка НАТО-а. Обезбеђивање овог стратешки критичног региона је стога главни приоритет.

Одбрамбене способности Европе без САД

С обзиром на неизвесност око будуће подршке САД, Европа мора да ојача сопствене одбрамбене капацитете. Анализе показују да би Европи без САД било потребно приближно 300.000 додатних војника и додатних 250 милијарди евра годишње за одбрану. Критични недостаци у капацитетима постоје у:

• Стратешки ваздушни транспорт и допуњавање горивом у ваздуху
• Сателитско извиђање
• Прецизно оружје дугог домета
• Интегрисана противваздушна и ракетна одбрана

Дугорочне стратегије

Експанзија одбрамбене индустрије

Европа улаже велика средства у проширење своје индустрије наоружања. Приоритети укључују:

• Заједнички европски пројекти наоружања
• Скраћење процеса одобравања са година на 60 дана
• Изградња стратешких резерви муниције
• Развој нових технологија као што су системи за одбрану од дронова

У вези са овим:

• Анализа безбедности и отпорности железничке и друмске инфраструктуре на саботажу и нападе

Јачање друштвене отпорности

Балтичке државе граде „Балтичку одбрамбену линију“ са бункерима, тенковским баријерама и минским пољима дуж границе са Русијом. Истовремено, цивилно становништво се припрема за потенцијалне кризе кроз:

• Планови евакуације за пограничне регионе
• Изградња резерви за хитне случајеве
• Курсеви обуке о заштити од сајбер напада
• Јачање психолошке отпорности на дезинформације

Између одвраћања и ескалације: изазов европске безбедносне политике

Одговор Европе и НАТО-а на вежбе „Запад 2025“ показује свеобухватно преуређење безбедносне политике. Мере се крећу од масовног гомилања војске и проширења колективне одбране до заштите од хибридних претњи. Ово јасно показује да се безбедност Европе више не може узимати здраво за готово.

Распоређивање немачких трупа у Литванији, спровођење контрамера и масовно повећање издатака за одбрану шаљу јасан сигнал одлучности. Истовремено, припреме за различите сценарије претњи показују да је Европа научила лекције из руског напада на Украјину.

Највећи изазов остаје проналажење равнотеже између кредибилног одвраћања и избегавања неконтролисане ескалације. Европа мора да ојача своје одбрамбене капацитете без упадања у трку у наоружању која на крају не служи ничијој безбедности.

У вези са овим:

• Саботажа, нестанак струје, хаос: Како НАТО штити своје залихе када све остало закаже
• Кључ за „поновно наоружавање Европе“ је аутоматизована, војна (интра)логистика

Маркус Бекер

Било би ми драго да вам будем лични саветник.

Шеф развоја пословања

Председник Радне групе за одбрану SME Connect

ЛинкедИн

Центар за безбедност и одбрану - Слика: Xpert.Digital

Центар за безбедност и одбрану нуди стручне савете и ажурне информације како би ефикасно подржао компаније и организације у јачању њихове улоге у европској безбедносној и одбрамбеној политици. У тесној сарадњи са Радном групом „SME Connect Defence“, посебно промовише мала и средња предузећа (МСП) која желе даље да развију свој иновативни капацитет и конкурентност у сектору одбране. Као централна тачка контакта, Центар тако ствара кључни мост између МСП и европске одбрамбене стратегије.

У вези са овим:

• Радна група за повезивање МСП у одбрани – Јачање МСП у европској одбрани