Једна рунда бесања, молим: Како Доналд Трамп приморава Европску комисију и фон дер Лајен да предузму мере у вези са руском енергетиком
Xpert прелиминарно издање
Избор језика 📢
Објављено: 17. септембра 2025. / Ажурирано: 17. септембра 2025. – Аутор: Konrad Wolfenstein

Једна рунда гнева, молим: Како Доналд Трамп приморава Европску комисију и фон дер Лајен да предузму мере у вези са руском енергетиком – Слика: Xpert.Digital
Трампова бомба: ЕУ планира радикална смањења – нема више нафте и гаса из Русије?
### Шокантне бројке: Зашто ЕУ и даље плаћа више за руску енергију него за помоћ Украјини ### Искључење енергије за Русију: Шта нови план ЕУ значи за ваше рачуне за грејање и цене горива ### Руски гас дели Европу: Ове земље се опиру тренутној забрани увоза – да ли је пред нама велики тест јединства? ### Рупа од милијарду долара: Колико више руског течног природног гаса тече у Европу него раније, упркос санкцијама ### Велика енергетска транзиција: ЕУ планира убрзано постепено укидање руског увоза ###
Енергетска транзиција у брзој траци: Зашто ЕУ сада жели да заустави сав увоз гаса и нафте из Русије
Европска унија се суочава са драматичним убрзањем своје енергетске транзиције, изазваним масивним политичким притиском САД. Након разговора између председнице Комисије Урсуле фон дер Лајен и председника САД Доналда Трампа, Европска комисија сада наставља са планом за прекид увоза нафте и гаса из Русије знатно брже него што је раније планирано. Овај потез је директан одговор на Трампов захтев да се потпуно обустави финансирање Москве пре него што САД уведу даље санкције.
Хитност пројекта подвлаче алармантни подаци: само између фебруара 2024. и фебруара 2025. године, скоро 22 милијарде евра је отишло из ЕУ у Москву за руске енергетске ресурсе – сума која премашује финансијску помоћ пружену Украјини у истом периоду. Иако је зависност смањена од почетка рата, она остаје огроман извор финансирања руских ратних напора и геополитичка полуга. Међутим, пут ка пуној независности је пун потешкоћа и открива дубоке поделе унутар Уније. Док већина земаља чланица тражи алтернативе, Мађарска и Словачка се посебно жестоко противе брзом повлачењу, наводећи претњу економских поремећаја. Нови план стога није само технички, већ пре свега политички тест европске кохезије.
Какво је тренутно стање дискусије?
Европска унија се суочава са кључном фазом у својој енергетској политици. Након разговора између председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и председника САД Доналда Трампа, Комисија је најавила иницијативу за убрзање обуставе свих европских увоза нафте и гаса из Русије. Овај развој догађаја долази након Трамповог захтева да земље НАТО-а потпуно одустану од руске енергије пре него што уведе даље санкције против Русије.
Које су економске димензије овог проблема?
Бројке илуструју размере изазова: У првој половини 2025. године, ЕУ је увезла течни природни гас (ТПГ) из Русије у вредности од приближно 4,48 милијарди евра, што представља повећање од 29 процената у односу на претходну годину. Укупно, ЕУ је потрошила скоро 22 милијарде евра на руске енергетске ресурсе између фебруара 2024. и фебруара 2025. године, укључујући 9,6 милијарди евра за природни гас из цевовода, 7 милијарди евра за ТПГ и 4 милијарде евра за сирову нафту. Ова сума је чак премашила 18,7 милијарди евра финансијске помоћи ЕУ Украјини током истог периода.
Зависност од руских извора енергије значајно варира међу државама чланицама ЕУ. У 2024. години, испоруке гаса из Русије чиниле су приближно 19 процената целокупног увоза гаса у ЕУ. Упркос значајном паду од почетка рата, 13 милиона тона руске сирове нафте је ипак стигло на европско тржиште у 2024. години.
Зашто зависност опстаје?
Ова континуирана зависност има неколико разлога. За разлику од нафте и угља, ЕУ још увек није увела свеобухватне санкције за гас. Руски гас наставља да стиже у Европу као течни природни гас (ТПГ) преко танкера и гасовода Турски ток. Испоруке преко Турског тока су чак порасле за 6,8 процената у првој половини 2025. године у поређењу са претходном годином.
Ситуација је посебно проблематична у Мађарској и Словачкој. Зависност Мађарске од руске нафте порасла је са 61 одсто пре инвазије на 86 одсто 2024. године, док Словачка остаје готово у потпуности зависна од руских залиха. Ове земље су изразиле озбиљну забринутост због плана ЕУ да постепено укине руску енергију, наводећи логистичке изазове и повећане трошкове.
Које планове је Европска комисија већ развила?
Комисија је већ представила вишефазни план у јуну 2025. године. Овим планом је предвиђено да ће нови уговори о испоруци гаса са Русијом бити забрањени од 1. јануара 2026. године. Постојећи краткорочни уговори истичу до 17. јуна 2026. године, док дугорочни уговори треба да буду раскинути до краја 2027. године.
Првобитни распоред Комисије предвиђао је да увоз гаса из Русије у ЕУ неће бити могућ до 2028. године. Према тренутним плановима, увоз нафте требало би да буде потпуно обустављен до краја 2027. године.
Шта укључује 19. пакет санкција?
Фон дер Лајен је најавила брзо представљање 19. пакета санкција, који ће бити усмерен посебно на руске банке и енергетски сектор, као и на коришћење криптовалута за заобилажење санкција. Овај пакет следи 18. пакет санкција из јула 2025. године, који је већ садржао свеобухватне мере.
Осамнаести пакет је укључивао смањење горње цене руске сирове нафте са 60 на 47,60 долара по барелу, са аутоматским механизмом прилагођавања. Поред тога, на листи је још 105 бродова из руске „тајанствене“ флоте, чиме је укупан број погођених бродова порастао на 444. Санкције су уведене и додатним руским банкама, а ограничења су уведена и на руски течни природни гас (ТПГ).
Какву улогу игра политика САД?
Трамп је нове америчке санкције против Русије условио тиме да све државе НАТО-а пристану да престану да купују руску нафту и да уведу високе царине на кинески увоз. Описао је куповину руске нафте као „шокантну“ и изјавио да је то значајно ослабило преговарачку позицију САД са Русијом.
Потражња није усмерена само на државе чланице ЕУ, већ укључује и земље НАТО-а попут Турске, која добија велике количине јефтине енергије из Русије. Због тога је имплементација посебно сложена, јер Турска до сада није показала никакве назнаке да жели да брзо промени ову ситуацију.
Који практични изазови постоје?
Највећи изазови леже у земљама без излаза на море. Мађарска и Словачка су посебно погођене, јер могу да замене тешки руски гас из цевовода течним природним гасом (LNG) који се испоручује бродовима. Међутим, обе земље имају алтернативе: могу да добијају неруску нафту из Хрватске преко Јадранског цевовода, а централноевропско тржиште има довољне залихе гаса из САД и Катара.
Европска комисија је предложила прелазне аранжмане за ове земље. Испоруке путем гасовода земљама без приступа води и лукама, повезане са дугорочним уговорима, изузете су до краја 2027. године. То значи да би Мађарска и Словачка могле да наставе да увозе велике количине гаса из Русије током наредне две године.
Како се тренутно развијају енергетски токови?
Токови енергије су се значајно променили од почетка рата. Док је удео Русије у гасу из цевовода ЕУ пао са преко 40 процената у 2021. години на око 11 процената у 2024. години, увоз течног природног гаса (ТПГ) се повећао. У 2024. години, у ЕУ је увезено 15,93 милиона тона руског ТПГ-а, у поређењу са 13,35 милиона тона у 2023. години – што је повећање од 19,3 процента.
Најважнији купац била је немачка компанија SEFE у савезном власништву, која је 2024. године купила 58 пошиљки укупне запремине од 4,1 милион тона, у поређењу са само 12 пошиљки и 880.000 тона у 2023. години. Ово илуструје како зависност опстаје у новим облицима упркос санкцијама.
🔄📈 Подршка за B2B платформу за трговање – Стратешко планирање и подршка за извоз и глобалну економију уз Xpert.Digital 💡
Платформе за трговање између предузећа (B2B) постале су кључна компонента глобалне трговинске динамике и самим тим покретачка снага извоза и глобалног економског развоја. Ове платформе нуде значајне предности компанијама свих величина, посебно малим и средњим предузећима – која се често сматрају окосницом немачке економије. У свету где су дигиталне технологије све истакнутије, способност прилагођавања и интеграције је кључна за успех у глобалној конкуренцији.
Више информација овде:
Транспарентност уместо заобилазних путева: Како ЕУ жели да заустави руски енергетски ток
Какав утицај украјински напади имају на инфраструктуру?
Украјина је више пута напала нафтовод Дружба, преко којег Мађарска и Словачка и даље добијају руску нафту. Ови напади довели су до краткорочних прекида у снабдевању, али су такође истакли рањивост инфраструктуре. Испоруке су настављене након сваког напада.
Украјина годишње зарађује приближно 200 милиона америчких долара од транзитних такси, што је значајна сума за ратом разорену земљу. Истовремено, 2024. године, Украјина је блокирала свој део гасовода за испоруке Словачкој и Мађарској као одговор на њихов проруски став.
Како реагују погођене земље?
Мађарска под Виктором Орбаном заузела је посебно контроверзан став. Земља није учинила никакав видљив напор да пронађе алтернативне добављаче, иако су техничка решења доступна. Орбан тврди да је енергетска безбедност целе ЕУ угрожена, иако стручњаци потврђују да алтернативе постоје.
Словачка министарка економије Дениса Сакова нада се стабилном снабдевању и да неће бити даљих напада на енергетску инфраструктуру. Од почетка рата, две земље су Москви пребациле 5,4 милијарде евра само за сирову нафту – износ довољан за финансирање 1.800 ракета Искандер-М.
Које економске последице се могу очекивати?
Убрзано постепено укидање руске енергије захтевало би значајна економска прилагођавања. Цене енергије у ЕУ, а посебно у Немачкој, знатно су порасле убрзо након што су уведене прве санкције. Само у 2022. години, државе чланице ЕУ потрошиле су приближно 390 милијарди евра на субвенције за гас и струју како би заштитиле домаћинства и предузећа.
Иако су се цене касније стабилизовале на нивоу пре кризе, Европски ревизорски суд упозорио је на недостатак гаранција приступачности у случају будућих несташица. Истраживачи CREA процењују да би руски приходи од енергетских производа пали за петину ако би се санкције пооштриле, а рупе у закону затвориле.
Која је дугорочна стратегија?
ЕУ тежи свеобухватној диверзификацији снабдевања енергијом. САД су већ највећи добављач течног природног гаса (ТПГ) за ЕУ, са скоро 45 процената укупног увоза. Недавно закључени трговински споразум између ЕУ и САД предвиђа да ће ЕУ увести милијарде евра додатне енергије из САД током наредне три године.
Државе чланице ће бити обавезне да развију националне планове диверзификације до краја 2025. године, који ће садржати конкретне мере за замену увоза руске енергије. Паралелно са тим, енергетска транзиција и ширење обновљивих извора енергије биће убрзани како би се елиминисали ризици по безбедност снабдевања и стабилност тржишта.
Какву улогу играју транспарентност и надзор?
Кључни аспект нове стратегије је побољшање транспарентности и праћења токова енергије. Компаније ће бити обавезне да свеобухватно документују порекло свог увоза енергије. Комисија ће, у сарадњи са Агенцијом за сарадњу регулатора енергетике, пратити напредак.
Ове мере имају за циљ да спрече индиректан улазак руске енергије у ЕУ. 18. пакет санкција већ је забранио увоз производа направљених од руске сирове нафте која је рафинисана у трећим земљама.
Које геополитичке последице се могу предвидети?
Убрзано постепено укидање руске енергије значајно би променило геополитички баланс снага. Русија би изгубила кључну полугу економског притиска, док би ЕУ могла да ојача своју стратешку аутономију. Међутим, постоји ризик од поновне зависности од САД, које су већ најважнији алтернативни добављач.
Турска, као партнер НАТО-а, игра посебно сложену улогу, јер делује и као транзитна земља за руски гас и као главни увозник руске енергије. Њена спремност на сарадњу биће кључна за успех нове стратегије.
Колико су реалне шансе за успех?
Изгледи за успех иницијативе су помешани. Иако техничке алтернативе постоје за већину земаља ЕУ, понекад недостаје политичке воље за брзе промене. Трампово укључивање Турске у своје захтеве чини спровођење још сложенијим, јер није јасно да ли би му била довољна искључиво иницијатива коју предводи ЕУ.
Стручњаци потврђују да иницијатива ЕУ не би угрозила енергетску безбедност Мађарске и Словачке. Ове земље имају довољне резерве и алтернативне правце. Највеће препреке су стога политичке, а не техничке.
Какву улогу игра избегавање санкција?
Кључни проблем су разне методе које се користе за заобилажење постојећих санкција. 19. пакет санкција посебно је усмерен на употребу криптовалута. 18. пакет је већ увео строже контроле криптовалута и финансирања флоте у тајности.
Руска флота танкера са застарелим структурама власништва, која је у тајности, све више се користи за заобилажење санкција. Поред транспорта нафте, постоји забринутост због потенцијалних саботажних операција против подводне инфраструктуре.
Како би се могли развијати односи са Украјином?
Украјинско руководство подржава убрзано постепено укидање руске енергије. Председник Зеленски је позвао савезнике да престану да траже изговоре за увођење санкција. Истовремено, Украјина проширује своје капацитете за нове типове ракета за напад на руску енергетску инфраструктуру, чинећи увоз руске енергије све несигурнијим.
Тензије са Мађарском су додатно ескалирале због напада на цевовод Дружба. Зеленски је алудирао на име цевовода, наводећи да пријатељство са Мађарском зависи од њеног положаја. Ови билатерални сукоби компликују развој јединствене стратегије ЕУ.
Које су алтернативе доступне?
ЕУ је већ значајно диверзификовала своје снабдевање енергијом. Поред САД, Норвешка, Катар и друге земље снабдевају гасом ЕУ. Јадрански гасовод нуди алтернативу за земље централне Европе, иако мађарска компанија МОЛ наводи ограничења капацитета и различите врсте нафте као препреке.
Дугорочно гледано, ЕУ се фокусира на убрзавање ширења обновљивих извора енергије и развој водоничне економије. План REPowerEU садржи конкретне циљеве за повећање производње водоника и одређена подручја за убрзавање ширења обновљивих извора енергије.
Између политичке воље и практичних препрека
Иницијатива за убрзано постепено укидање руске енергије суочава се са значајним изазовима. Иако су техничке и економске алтернативе углавном доступне, неким државама чланицама недостаје политичка воља за брзе промене. Веза са захтевима САД и учешће Турске као партнера НАТО-а додатно компликује ситуацију.
Успех иницијативе у крајњој линији зависи од тога да ли је ЕУ спремна да прихвати краткорочне економске трошкове и политичке тензије како би постигла дугорочну стратешку аутономију. Досадашњи догађаји показују да упркос опсежним санкцијама могу настати нове зависности ако се све рупе у закону не затворе доследно.
Ваш глобални партнер за маркетинг и развој пословања
☑️ Наш пословни језик је енглески или немачки
☑️ НОВО: Преписка на вашем матерњем језику!
Ја и мој тим смо срећни што вам можемо бити на располагању као ваш лични саветник.
Можете ме контактирати попуњавањем контакт форме овде или једноставно позовите на +49 89 89 674 804 ( Минхен) . Моја имејл адреса је: [email protected]
Радујем се нашем заједничком пројекту.























