Договор немачких оружаних снага са Гуглом: Колико суверенитета Немачка заиста жртвује због Гугл Клауда?

Зашто немачке оружане снаге користе Гугл уместо немачких алтернатива?

### Милијарде за Гугл уместо за немачке компаније: Зашто се немачке оружане снаге ослањају на америчку технологију ### Упркос ризику од шпијунаже: Објашњење контроверзног споразума немачких оружаних снага са Гуглом ### Опасна илузија: Да ли је Гуглов облак немачких оружаних снага заиста безбедан? ### Одвојен од интернета, али не и од САД? Дилема новог облака немачких оружаних снага ### Технолошко заостајање од 10 година: Зашто немачке оружане снаге немају много избора када је у питању облак ###

Немачке оружане снаге су се определиле за вишемилијардни евра вредан cloud пројекат са компанијом Google – што је изазвало жестоку дебату. Али зашто? Који су аргументи за и против ове одлуке? Ова питања не занимају само ИТ стручњаке, већ и политичаре и грађане који се питају о стању немачке дигиталне независности.

Крајем маја 2025. године, BWI, добављач ИТ услуга за немачке оружане снаге, закључио је оквирни уговор са Google Cloud Public Sector Germany GmbH. До краја 2027. године требало би да буду успостављене две физички одвојене инстанце „Google Distributed Cloud Air-Gapped“. Технологија ће бити инсталирана у сопственим центрима података BWI-ја и потпуно је изолована од јавног интернета и других Google система. Франк Лајденбергер, извршни директор BWI-ја, наглашава да је „Google платформа део нашег мулти-клауд приступа“ и да је намењена смањењу зависности од једног добављача.

На први поглед то звучи разумно. Немачке оружане снаге спроводе „стратегију која је првенствено усмерена на облак“ и захтевају модерну, безбедну ИТ инфраструктуру за своје сложене потребе. Логистика заснована на SAP-у и будуће услуге вештачке интелигенције биће убрзане овом новом облачном инфраструктуром. SAP Business Technology Platform (BTP) захтева специфична системска окружења која нису компатибилна са свим облачним решењима. Google може да испуни ове техничке захтеве.

У вези са овим:

• Будућност европских облака: између доминације САД и суверених иновација

Али да ли је ово заиста дигитални суверенитет?

Ту ствари постају контроверзне. Немачки добављачи услуга у облаку, попут оснивача компаније Codesphere, Елијаса Шнајдера, упозоравају на лажни осећај суверенитета. Њихова критика: Чак и ако се хардвер налази у немачким центрима података и одвојен је од Google мрежа, основни софтвер и технологија остају у америчким рукама.

Прави дигитални суверенитет значи више од пуке физичке контроле над серверима. Ради се о способности самосталног доношења технолошких одлука и неовисности од произвођача трећих страна. Ако немачке оружане снаге изграде своју критичну ИТ инфраструктуру на Гугловој технологији, оне стварају дугорочну зависност.

Критичари свакако имају ваљане аргументе. Амерички закон CLOUD из 2018. године обавезује америчке компаније да предају податке америчким властима – без обзира на то где се ти подаци физички чувају. Закон о надзору страних обавештајних служби (FISA) такође даје америчким властима широка права приступа. Ови закони су у директној супротности са европском Општом уредбом о заштити података (GDPR).

Постоје ли реалне алтернативе?

То је кључно питање. Немачка и Европа су заиста развиле добављаче услуга у облаку и ИТ компаније. Компаније попут IONOS, Scaleway, OVHcloud и Exoscale нуде европска решења у облаку. Немачки добављачи као што су SecureCloud, luckycloud и leitzcloud by vBoxx експлицитно рекламирају усклађеност са GDPR-ом и немачки суверенитет података.

Али да ли ови добављачи могу да задовоље сложене захтеве немачких оружаних снага? Реалност је отрежњујућа. Клаудија Платнер, председница Савезне канцеларије за безбедност информација (BSI), признаје: „Америчке технолошке компаније имају десетогодишњу предност.“ Ми „имамо технолошке зависности у многим областима“ и „нереално је веровати да можемо све да управљамо у кратком року“.

Немачки стартап екосистем свакако показује иновативну снагу. Codesphere, компанија коју је основао Елијас Шнајдер, који критикује одлуку компаније Google, добила је финансирање од 16,5 милиона евра 2024. године. Компанија са седиштем у Карлсруеу има за циљ да се такмичи са главним добављачима услуга у облаку својим решењем „платформа као услуга“. Међутим, чак су и успешни немачки стартапови још увек далеко од тога да буду у стању да обезбеде инфраструктуру за целу Немачку војску.

Шта бројке говоре о ИТ потрошњи у Немачкој?

Размере су огромне. BWI планира да до 2029. године додели уговоре вредне око 6 милијарди евра. Само у 2021. години доделио је уговоре вредне 1,85 милијарди евра. Ови износи углавном иду међународним, често америчким, технолошким компанијама.

Поређења ради: целокупни посебан фонд немачких оружаних снага од 100 милијарди евра намењује 20 милијарди евра дигитализацији и комуникацији. Значајан део тих средстава биће усмерен ка Силицијумској долини уместо на јачање домаће ИТ индустрије.

Немачки добављачи ИТ услуга свакако имају потенцијал, али су често ограничени на нишна тржишта. Немачки добављачи услуга у облаку попут SecureCloud-а или luckycloud-а првенствено нуде решења за складиштење података за мала и средња предузећа. Често им недостају капацитети и техничка стручност да би задовољили сложене захтеве модерних оружаних снага.

Колико је оправдана забринутост због приступа САД?

Правне забринутости су неоспорне. Закон CLOUD дозвољава америчким властима приступ подацима америчких компанија, чак и ако се ти подаци чувају ван САД. Члан 702 FISA-е дозвољава практично неограничен надзор електронских комуникација ван САД.

Године 2025, Мајкрософт је јавно потврдио да не може искључити приступ америчких власти. Ово подвлачи оправданост забринутости око суверенитета података. Чак ни системи са „ваздушним јазом“ нису потпуно безбедни ако је основна технологија подложна америчком закону.

Истовремено, морају се узети у обзир практичне реалности. Гугл наглашава да са решењем са ваздушним зазором „сви подаци остају под потпуном контролом немачких оружаних снага“. Системи су физички одвојени од интернета и њима управља искључиво особље БВИ. Ажурирања софтвера се испоручују путем физичких медија, а не путем мрежних веза.

У вези са овим:

• Мајкрософт потврђује под заклетвом: Америчке власти могу приступити европским подацима упркос услугама у облаку ЕУ

Како друге земље гледају на проблем?

Немачка није једина која се суочава са овом дилемом. Сингапур је такође потписао споразум за Гуглово решење са ваздушним јазом. Многе европске земље се суочавају са сличним изазовима између технолошких захтева и претензија на суверенитет.

Европски пројекат GAIA-X је првобитно био намењен стварању суверене европске cloud инфраструктуре. Међутим, укључене су и америчке корпорације попут Google-а и Microsoft-а. Визија чисто европског cloud суверенитета показала се превише сложеном и скупом.

Под председником Макроном, Француска спроводи активнију политику суверенитета, али се такође ослања на партнерства са америчким технолошким компанијама. Равнотежа између технолошког напретка и политичке независности остаје нерешен изазов.

У вези са овим:

• Ризик по одбрану и безбедност Мајкрософта: Техничари из Кине управљали су облаком Министарства одбране САД

Независне платформе за вештачку интелигенцију као стратешка алтернатива за европске компаније - Слика: Xpert.Digital

AI мењач правила игре: Најфлексибилнија AI платформа - Решења по мери која смањују трошкове, побољшавају ваше одлуке и повећавају ефикасност

Независна AI платформа: Интегрише све релевантне изворе података компаније

• Брза интеграција вештачке интелигенције: Прилагођена решења за вештачку интелигенцију за предузећа за сате или дане, уместо месеци
• Флексибилна инфраструктура: базирана на облаку или хостинг у вашем сопственом дата центру (Немачка, Европа, слободан избор локације)

• Максимална безбедност података: његова употреба у адвокатским канцеларијама је непобитан доказ
• Примена у широком спектру извора података предузећа
• Избор сопствених или различитих AI модела (Немачка, ЕУ, САД, Кина)

Више информација овде:

• Независне AI платформе наспрам хиперскалера: Које решење је право решење?

Која је стварна вредност мултиклауд стратегије?

БВИ промовише своју мултиклауд стратегију као решење за проблем суверенитета. Уместо ослањања на једног добављача, план је да се комбинују разне клауд услуге. Гугл је већ други добављач „приватног облака немачких оружаних снага“ (pCloudBw). Софтвер отвореног кода такође треба да допринесе „дигиталном суверенитету“.

Ова стратегија звучи разумно, али има своја ограничења. Ако су сви главни добављачи услуга у облаку подложни америчком закону – Мајкрософт, Гугл, Амазон – онда чак ни стратегија вишеструког облака не смањује фундаменталну зависност. Немачке оружане снаге само диверзификују своје ослањање на америчке системе.

Права диверзификација би захтевала европске или немачке алтернативе. Ту долази до изражаја проблем технолошког јаза. Немачки и европски добављачи често не могу да понуде исте перформансе, скалабилност и интеграцију као амерички хиперскалери.

Колики је заправо технолошки јаз?

Бројке су забрињавајуће. Америчке компаније су током година инвестирале стотине милијарди долара у клауд инфраструктуру. Amazon Web Services је 2024. године генерисао преко 90 милијарди долара прихода. Google Cloud расте за 35 процената годишње. Ови обими инвестиција су недостижни за европске провајдере.

Јаз није ограничен само на рачунарску снагу. Амерички добављачи услуга у облаку развили су свеобухватне екосистеме: вештачку интелигенцију, машинско учење, анализу података и безбедносне алате. Ова интеграција је кључна за сложене апликације попут ИТ система немачких оружаних снага.

Немачки провајдери попут Codesphere свакако показују иновативну снагу, али су и даље далеко од обима потребног за владину инфраструктуру. Компанија са седиштем у Карлсруеу има преко 60.000 регистрованих корисника – што је делић онога што је потребно немачким оружаним снагама.

Шта ово значи за немачку ИТ индустрију?

Гуглова одлука шаље проблематичан сигнал домаћем ИТ сектору. Уместо јачања немачких компанија и изградње независне технолошке базе, милијарде се сливају у Силицијумску долину. Та средства потом недостају за развој европских алтернатива.

Истовремено, одлука истиче тржишну реалност. Немачке ИТ компаније морају се искрено запитати да ли могу да испуне техничке захтеве модерних оружаних снага. Прелазак на немачке добављаче не сме угрозити оперативну спремност Бундесвера.

Немачка стартап сцена је свакако динамична. 36 немачких стартапова налази се на листи „100 најбољих европских стартапова у успону“. Компаније попут 1KOMMA5°, Aily Labs и Black Forest Labs показују иновативну снагу у различитим технолошким секторима. Али скок од успешних стартапова до добављача критичне инфраструктуре је огроман.

Које лекције се могу научити?

Одлука немачких оружаних снага одражава фундаменталну дилему: постоји значајан јаз између жеље за дигиталним суверенитетом и практичних захтева модерне информационе технологије. Пука реторика није довољна – потребна су дугорочна улагања у европске технологије.

Торстен Тил, стручњак за дигитални суверенитет, упозорава на превише поједностављена решења. „Никада не можете бити дигитално суверени у апсолутном смислу“, каже он. Потпуна самодовољност није ни реална ни пожељна. Важније је избегавати једностране зависности и градити алтернативе.

Политичари морају искрено да саопште шта дигитални суверенитет значи у пракси. Не ради се о потпуној независности, већ о томе да постоје опције и алтернативе. То захтева значајна улагања у европске технологије – не само празна обећања.

У вези са овим:

• Успех са продајним савезима малих и средњих предузећа у одбрамбеној логистици ЕУ: Продајна партнерства за велике пројекте са високотехнолошким компанијама ЕУ

Да ли је критика Гуглове одлуке оправдана?

Критика је свакако оправдана. Одлука у корист компаније Гугл продужава зависност Немачке од америчких технолошких компанија. Она шаље сигнал да се немачке и европске алтернативе не схватају озбиљно. То је проблематично за дугорочни технолошки суверенитет.

Истовремено, морају се признати ограничења под којима делују немачке оружане снаге. Оружане снаге не могу бити опремљене застарелим или неадекватним ИТ системима само да би послале политички сигнал. Безбедност земље зависи од функционалне технологије.

Са својом мултиклауд стратегијом и „ваздушно-изолованом“ архитектуром, BWI је бар покушао да минимизира ризике. То је више него што раде многи други јавни органи и компаније, који се ослањају на америчке клауд услуге без критичког размишљања.

Шта се мора променити за истински дигитални суверенитет?

Прави напредак захтева дугорочну, вишеслојну стратегију. Европа мора масовно да улаже у сопствени технолошки развој. Европски еквивалент милијарди долара Гуглових инвестиција још увек не постоји. Пројекти попут GAIA-X морају се брзо спровести уместо да се заглаве у бескрајним циклусима планирања.

Јавне набавке морају систематски фаворизовати европске добављаче. Центар за дигитални суверенитет (ZenDiS) већ ради на подршци јавним управама у преласку на алтернативе отвореног кода. Али ови напори су за сада само кап у мору.

Немачка мора искрено да процени свој технолошки статус. Председница BSI Клаудија Платнер говори јасно: Десетогодишњи технолошки јаз не може се премостити за само неколико година. Дигитални суверенитет је маратон, а не спринт.

Како стручњаци процењују дугорочне ризике?

Зависност од америчких технолошких компанија носи разне ризике. Политичке тензије могу довести до санкција и технолошких ембарга. Случај Мајкрософта, који је блокирао имејл налоге главног тужиоца Међународног кривичног суда, показује колико брзо дигиталне зависности могу постати алати политичког притиска.

Економски ризици су такође неоспорни. Амерички провајдери могу да подигну своје цене јер де факто држе монополе. Трошкови лиценци на савезном нивоу порасли су са 700 милиона евра на преко 1,2 милијарде евра годишње – уз готово никакав раст корисничке базе.

Технолошке зависности такође стварају стратешке рањивости. Када се критичне инфраструктуре ослањају на технологије потенцијалног противника, јављају се могућности за напад. Сајбер ратовање све више постаје фактор у међународним сукобима.

У вези са овим:

• Без цивилне индустрије, нема логистике у случају кризе и нема цивилно-војне сарадње (CMC)

Који је закључак ове сложене дебате?

Одлука немачких оружаних снага да користе Гугл симптом је већег проблема: Немачка и Европа годинама нису успевале да изграде сопствене дигиталне капацитете. Сада се суочавају са избором између технолошке заосталости и америчке зависности.

Критика Гуглове одлуке је оправдана, али долази прекасно. Да је Немачка пре десет или петнаест година значајно инвестирала у сопствене клауд технологије, данас би можда биле доступне алтернативе. Уместо тога, дигитално тржиште је препуштено америчким корпорацијама.

Гуглово решење са „ваздушним јазом“ је компромис – није ни потпуно суверено нити потпуно зависно. Оно истиче ограничене могућности које Немачка тренутно има. Прави дигитални суверенитет биће постигнут само када Европа буде спремна да направи неопходна улагања и крене на дуг пут технолошког сустизања.

Немачке оружане снаге донеле су прагматичну одлуку, покушавајући да минимизирају ризике. Остаје да се види да ли ће то бити довољно. Једно је јасно: без масовних улагања у европске технологије, зависност од Силицијумске долине ће наставити да расте – упркос свим политичким изјавама о дигиталном суверенитету.

Центар за безбедност и одбрану - Слика: Xpert.Digital

Центар за безбедност и одбрану нуди стручне савете и ажурне информације како би ефикасно подржао компаније и организације у јачању њихове улоге у европској безбедносној и одбрамбеној политици. У тесној сарадњи са Радном групом „SME Connect Defence“, посебно промовише мала и средња предузећа (МСП) која желе даље да развију свој иновативни капацитет и конкурентност у сектору одбране. Као централна тачка контакта, Центар тако ствара кључни мост између МСП и европске одбрамбене стратегије.

У вези са овим:

• Радна група за повезивање МСП у одбрани – Јачање МСП у европској одбрани

☑️ Подршка малим и средњим предузећима у стратегији, консултацијама, планирању и имплементацији

☑️ Креирање или преусмеравање стратегије вештачке интелигенције

☑️ Пионирски развој пословања

Konrad Wolfenstein

Било би ми драго да вам будем лични саветник.

Можете ме контактирати попуњавањем контакт форме испод или ме једноставно позовите на +49 89 89 674 804 (Минхен) .

Радујем се нашем заједничком пројекту.

Xpert.Digital је центар за индустрију фокусиран на дигитализацију, машинство, логистику/интралогистику и фотонапонске системе.

Са нашим решењем за развој пословања од 360°, пружамо подршку реномираним компанијама, од нових пословања до постпродајних услуга.

Тржишна интелигенција, маркетиншки маркетинг, маркетиншка аутоматизација, развој садржаја, односи с јавношћу, мејлинг кампање, персонализоване друштвене мреже и неговање потенцијалних клијената су део наших дигиталних алата.

Више информација можете пронаћи на: www.xpert.digital - www.xpert.solar - www.xpert.plus